Ne možete za jednu noć i jedan površni razgovor shvatiti da pored sebe imate srodnu dušu. Treba vam bezbroj dana i još više razgovora koji su sve samo ne obični! A kada i to pregurate, može vam se desiti da uopšte ne prepoznate tu tajnu, neki jednostavno previde, prelete pogledom, a tada već bude kasno. Verujem da se u slučaju bilo koje dve osobe uvek pruža samo jedan trenutak istine kada se sve karte nesvesno polože na sto i kada se pronađu u nekim rečima, u jednom pogledu, nemom priznanju, smehu ili se, jednostavno, mimoiđu i za sav život ostanu samo poznanici... Mi smo ipak uhvatili taj trenutak, a da me sada pitate kada i kako, rekla bih NEMAM POJMA!
Možda onog momenta kada sam shvatila da šta god rekao ili uradio, ništa neće imati skrivenu poruku koja bi mi učinila nažao, povredila me, kada sam shvatila da se mogu šaliti na njegov račun koliko i na svoj a da on to ne shvati pogrešno, kada se neka dvosmislenost provukla između nas pa više nikako nismo mogli da ostanemo ozbiljni... nemam pojma! Zar je bitno?! Sada smo tu i sve je drugo nevažno.
"Lud sam za tobom pače,
ali lud sam ionako,
tražim te otkako za sebe znam..."
:)
Нема коментара:
Постави коментар