More then words.

"Smatram velikom slabošću i stvarno bih bio potišten kada bih sve ovo što osećam morao da ti objašnjavam hudim jezikom čoveka."

 Volim te.  Ako se izuzme novac, dve reči oko kojih se vrti svet (ili se to samo meni čini?). U današnjem svetu gde svako svakog "voli" (wowi, <3, etc.; fusnota: facebook) postale su toliko izlizane, onaj osećaj kad nebrojeno puta čujem/ponovim nešto da potpuno izgubi prvobitno značenje. "Ma to je ljubav, ma šta to značilo." Toliko forsiranje te teme (dovoljno je reći: Dan zaljubljenih. Šta sve ovde neće biti "u modi".) da me ne bi čudilo da mi jedno srce (čitaj: <3) iskoči iz frižidera (i Lepa Lukić pride; da li samo ja imam osećaj da je ta persona svuda?).

Elem... / Međutim...

"Nismo došli na ovaj svet zato da paradiramo moralnim predrasudama. Uopšte ne registrujem šta običan svet priča, a nikada se ne mešam u ono što divni ljudi rade. Ako me neka ličnost opčinjava, meni je apsolutno prihvatljiv svaki način izražavanja za koji se opredeli."

Verovatno je krajnje gordo (Bože oprosti) što smatram da se moja osećanja ne mogu svesti na dve reči i što ne želim da sebe smestim u isti koš sa običnim/drugim ljudima. Objašnjenje (ne i opravdanje): drugi ljudi jednostavno ne vide ljubav onako kako ja vidim.

"Da nisam doživela ovu ljubav, nikad ne bih ni saznala šta je ljubav - govorim sebi. Da nisam doživela ovu ljubav i tebe, bila bih slobodnija ili bih, naprotiv, bila manje slobodna? Možda bih jednostavno živela ne znajući ništa o ljubavi. Sad međutim ponešto znam. Znam da je neuništiva. Iako se krza sa svakim trenutkom koji iščezava. Znam da je neshvatljiva. I da se ne može iskazati rečima."

Inspirisano onim što osećam, ono što nisam rekla, a što konstantno postoji. :)