"...ne zato što je lep, već zato što je više JA nego što sam i sama."

"Moje velike nesreće na ovom svetu bile su njegove nesreće, a svaku sam osećala od početka, on je moja velika misao u životu. Kad bi sve ostalo nestalo, a on ostao, ja bih još uvek postojala; a kad bi on bio uništen a svi drugi ostali, svet bi mi postao sasvim tuđ, činilo bi mi se da nisam deo njega.Uvek, uvek mislim na njega, ne kao na neko zadovoljstvo, jer ni ja nisam uvek zadovoljstvo sama sebi, već kao na svoje sopstveno biće."

Srećan rođendan sunce...

I dalje ti želim sebe na period koji ti odrediš,

i sve što poželiš,

i sve što se ne setiš da poželiš,

i sve ostalo.

Utorak, 16. mart

Trebaš mi da se ponosiš mojim uspesima,

trebaš mi da se smeješ mojim glupostima,

trebaš mi da se raduješ mojoj sreći...

Trebaš mi da me tešiš kada sam tužna,

trebaš mi da me hrabriš kad sam nesigurna,

trebaš mi da me hvališ u inat svemu.

 

Trebaš mi da mi kažeš kako sam lepa,

trebaš mi da mi prigovaraš kad ti nešto smeta,

i trebaš mi da mi pametne savete deliš...

Trebaš mi da se prvi mog rođendana setiš,

trebaš mi da ti u životu budem tačka svetla,

trebaš mi da me voliš bez ijednog uslova.

Trebaš mi da se ljutiš makar i bez povoda,

a najviše mi treba da me tvoj osmeh dočeka...

Lepoti, zbog večeras.

"Dozvoli mi da budem samo tvoja devojka, samo obična devojka. Ona koja greši, ona koja je nemoguća u svakoj svojoj ludosti. Dozvoli mi da budem devojka koja je stvarna, koja čvrsto stoji na zemlji i voli te svakim atomom svoga bića.

Jedino ćeš onda biti siguran da ću uvek biti tu..."

Gledajući ga, željom oči zabole.

Njemu, koji mi krade reči pretvarajući ih u poljupce.
Sa pogledom koji briše sve što se zove pre.

Njemu, koji je razumeo sve moje misli...

Lepoti, za sve ispunjene želje.

Jer nekad nebo samo crne dirke svira...

Odsutna. Na neodređenom mestu, lebdim, negde u svom izgubljenom životu. Ne znam gde idem, ni da li uopšte živim ili puštam da život prolazi pored mene. Svakodnevne gluposti. Sreća. Nerviranje. Zar je to sve?

Stojim u masi ljudi. Ne vidim se. Vrištim - ne čujem se. To je sve.

Živim, mada taj trud nekad smatram potpuno nepotrebnim, napor izlišnim, vreme - izgubljenim. "Glupa, nezanimljiva igra. Nikome potrebna. Ničemu korisna. Bez neizvesnosti. Bez navijača. Jer, svi znamo i početak, i tok, i kraj, tog bednog, jalovog lažiranja."

A kad me jednom ne bude... Nema više boja, mirisa, ukusa, ničega. To je sve.

Odsutna. Na neodređenom mestu. I tako krenem stopama izgubljenih koraka. Pustim muziku, i ćutim. Jer, ni sve reči sveta ne mogu da iskažu ni mene, ni moje snove.

Tobom dišem.

Čudno je to kada se posle samo jednog dana provedenog bez tebe osetim beskrajno usamljenom i znam da ću morati da te sanjam i da ću te opet poželeti svom snagom srca i ove moje lude glave. Jer ti si vazduh koji udišem, voda koju pijem, reči koje izgovaram. Nalaziš se u svakoj pori moje kože, u svakom milimetru mog bića. Moja snaga, moja sreća, moje drugo ja. Zar je još neko voleo toliko i tako?

I obećavam da ću ostati, da ću te čuvati, maziti i paziti, da ću te uvek voleti i ludo želeti da sam u tvom zagrljaju...

Prozor otvoren, sunce iznad mog grada, vetar šapuće: život je lep... :)

"Primećujem muziku na svakom uglu i sve je jače i dublje i mirisi su divni i svet je jedno lepo i toplo mesto i sve će biti ok na kraju i  ima puno dobrog u svemu i zvezde su stalno lepe i nebo nije više samo crno i puno zvezda , nego je tamo gore sve puno nečega što je moje i što mi obećava i  ja sebe više osećam i volim i lepša sam sebi i stalno se smejem i svuda vidim ljude koji se vole i liče na nas dvoje i sve mi je obećavajuće i sve pulsira i svet me grli i voli i ja volim svet i ideje dolaze sa svih strana i strpljenje je jače i mir je tu i hrana je ukusnija i posteljina je toplija i krevet mekši i  budućnost je sva u nekoj kućici sa ptičicama..." :)

Stvari koje ga čine jedinstvenim.

Male stvari (spisak prvi)

Kao tačkice u oku i zvuk smeha. Kako pomera nos dok spava. To što svaka stvar na stolu ima tačno određeno mesto, iako bi neupućenom posmatraču izgledale nasumično razbacane. I kako "čisti" pikslu cigarom ili način na koji jede čips. Kako se potpuno uživi dok priča nešto i još više dok peva pesmu. Kako "izvini" izgovori na najiskreniji mogući način. To što mi uvek odgovara na pitanja "koji su koji" i "za koga navijamo" mada zna da me to uopšte ne zanima. Kako obavezno ukloni iz moje kose svaki predmet koji služi da je obuzda. I to što "ume da iznenadi" :). I to što se tako slatko ljuti.

I neke veće stvari... (spisak drugi)

Kao što je telepatija. I to što uvek može da me nasmeje. Kako razume kod mene ono što ni sama ne znam u potpunosti da definišem, i kako razume i sve ostalo. Kako ume da bude nepopustljiv i da popusti kad treba. To što mi je jednim delom sličan a jednim potpuno drugačiji od mene.

Stvari od kojih postajem zavisna.

Cause when you are with me I am free, I'm careless, I believe...

Moje srce pripada samo jednim očima, najlepšim,
koje kad me pogledaju, izgubim tlo pod nogama.

Samo jednim usnama, najmekšim,
koje kad me dotaknu, nestane dah u grudima.
Samo jednim rukama pod čijim dodirom
telo mi se pretvara u hiljade varnica...

O vrednosti njegovog osmeha ne vredi raspravljati.

Ne možete za jednu noć i jedan površni razgovor shvatiti da pored sebe imate srodnu dušu. Treba vam bezbroj dana i još više razgovora koji su sve samo ne obični! A kada i to pregurate, može vam se desiti da uopšte ne prepoznate tu tajnu, neki jednostavno previde, prelete pogledom, a tada već bude kasno. Verujem da se u slučaju bilo koje dve osobe uvek pruža samo jedan trenutak istine kada se sve karte nesvesno polože na sto i kada se pronađu u nekim rečima, u jednom pogledu, nemom priznanju, smehu ili se, jednostavno, mimoiđu i za sav život ostanu samo poznanici... Mi smo ipak uhvatili taj trenutak, a da me sada pitate kada i kako, rekla bih NEMAM POJMA!

Možda onog momenta kada sam shvatila da šta god rekao ili uradio, ništa neće imati skrivenu poruku koja bi mi učinila nažao, povredila me, kada sam shvatila da se mogu šaliti na njegov račun koliko i na svoj a da on to ne shvati pogrešno, kada se neka dvosmislenost provukla između nas pa više nikako nismo mogli da ostanemo ozbiljni... nemam pojma! Zar je bitno?! Sada smo tu i sve je drugo nevažno.

"Lud sam za tobom pače,

ali lud sam ionako,

tražim te otkako za sebe znam..."

:)

"...i genije ljubavi u meni siđe s uma..." :)

Čežnja je čudna pojava.

Ume da rascepi srce u milion delova i da ih baci u mračan bezdan, pa ti ih nađi ako se usudiš.

You're here, there's nothing I fear...

Šta ima neprocenjivo? Osmeh od koga zastaje dah. Kad se nasmeje, sunce se preseli na njegovo lice.

Postoji neka senka u njegovim očima, neka prozirna tuga koja mu kao oblak zamuti vid, i onda odjednom očekuješ i kišu, i oluju, provalu nebeskih kapi iz ta dva oblaka. Umesto svega, on se samo osmehne, i tako sunce otera oblake i opet je onaj stari, moj veliki dečak koji razume sve i kome ništa ne moram da objašnjavam...

Sreća se ne juri, sreća se sreće. :)

"Jer znanje i umetnost su baš to: tajne bogova."

Ljiljan je cvet kojim se izražava nežnost.

Simbol je nebeske čistote.

Prati intenzivne ljubavi i zanose zbog opojnog punog mirisa. 

Ljiljan se među cvećem izdvaja svojom otmenošću, posebnošću. 

Ovaj cvet je u ruci držao arhangel Gavrilo kada je Bogorodici saopštavao blage vesti o rođenju Isusovom. Zato ga zovu i Bogorodičin cvet. 

Njegova lepota je zanosna i opijajuća.

U staroj Grčkoj bio je posvećen vrhovnoj boginji Heri, kraljici neba, zaštitnici braka i potomstva. Mit kaže da su ljiljani nastali iz kapljica njenog mleka koje su pale na zemlju. 

 
Francuski kraljevi su uzeli ljiljan kao cvet slave. On je simbol uzvišenosti i čistote i veruje se da postoji još od početka Ledenog doba.

Ljiljan je rajski cvet - simbol beskrajne lepote, sreće, besmrtnosti i spasa.

"Samo pazite dok primate ljiljan od osobe koja je zaljubljena u vas, može da se desi da se nešto naglo otvori i ta osoba vas privuče u svoje kraljevstvo." ;)

Dok sve vreme ovoga sveta ne protekne.

Negde daleko na Suncu leže moje najviše težnje. Možda ih neću dosegnuti, ali mogu da podignem pogled i vidim njihovu lepotu, da u njih verujem, i da se trudim da ih sledim ma kud me one vodile...

"Napiši mi pesmu, mazila se... i nisam znao da li ću umeti...
Reči jesu moje igračke, 

i cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa, 

i svaki put mi je druga slika u očima kad zažmurim ali...

Postoje u nama neke neprevodive dubine,
postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam...
Napiši mi pesmu, molila je, i nisam znao da li ću umeti...
Voleo sam je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem.

A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leđima,
kao tajna mapa pokazao mi je 

u koje zvezde treba da se zagledam i tako... 

Eto ti pesma, ludo jedna.."

Znam da je teško. Takav je put: nekad se ne može videti radost od tuge.

"Sloveni su takvi. Sve rade punim srcem, potpuno, iz cele duše."

Ne  možemo da prepoznamo najvažniji dan u životu. Mislimo da će biti važnih dana, ali nikada nisu tako važni kao što ih zamišljamo. Ne prepoznaješ najveći dan u svom životu sve dok se ne nađeš u sred njega. Dan kada se obavežeš na nešto ili nekome. Dan kada ti slome srce. Dan kada upoznaš svoju srodnu dušu. Dan kada shvatiš da nema dovoljno vremena... Jer želiš da živiš večno.

"Kako naizgled nikada ne grešiš? Kako i kada tuguješ, tuguješ onako kako samo glumci rade, ne veštački, već kao iz knjiga, nekako. Sve što ti radiš je definicija toga."

More then words.

"Smatram velikom slabošću i stvarno bih bio potišten kada bih sve ovo što osećam morao da ti objašnjavam hudim jezikom čoveka."

 Volim te.  Ako se izuzme novac, dve reči oko kojih se vrti svet (ili se to samo meni čini?). U današnjem svetu gde svako svakog "voli" (wowi, <3, etc.; fusnota: facebook) postale su toliko izlizane, onaj osećaj kad nebrojeno puta čujem/ponovim nešto da potpuno izgubi prvobitno značenje. "Ma to je ljubav, ma šta to značilo." Toliko forsiranje te teme (dovoljno je reći: Dan zaljubljenih. Šta sve ovde neće biti "u modi".) da me ne bi čudilo da mi jedno srce (čitaj: <3) iskoči iz frižidera (i Lepa Lukić pride; da li samo ja imam osećaj da je ta persona svuda?).

Elem... / Međutim...

"Nismo došli na ovaj svet zato da paradiramo moralnim predrasudama. Uopšte ne registrujem šta običan svet priča, a nikada se ne mešam u ono što divni ljudi rade. Ako me neka ličnost opčinjava, meni je apsolutno prihvatljiv svaki način izražavanja za koji se opredeli."

Verovatno je krajnje gordo (Bože oprosti) što smatram da se moja osećanja ne mogu svesti na dve reči i što ne želim da sebe smestim u isti koš sa običnim/drugim ljudima. Objašnjenje (ne i opravdanje): drugi ljudi jednostavno ne vide ljubav onako kako ja vidim.

"Da nisam doživela ovu ljubav, nikad ne bih ni saznala šta je ljubav - govorim sebi. Da nisam doživela ovu ljubav i tebe, bila bih slobodnija ili bih, naprotiv, bila manje slobodna? Možda bih jednostavno živela ne znajući ništa o ljubavi. Sad međutim ponešto znam. Znam da je neuništiva. Iako se krza sa svakim trenutkom koji iščezava. Znam da je neshvatljiva. I da se ne može iskazati rečima."

Inspirisano onim što osećam, ono što nisam rekla, a što konstantno postoji. :)

Igra sudbine.

Serendipity is the effect by which one accidentally stumbles upon something fortunate, especially while looking for something entirely unrelated.